Knjiga o Uni uzdiže Unu do božanstva pred kojim će se klanjati i oni koji ni prst u nju nisu umočili. Bez kompleksa i straha autor se u romanu nosi sa svojim opsesijama, a prva i osnovna je rijeka Una. Ona ga inspiriše da se poribi i zanavijek smiješa s njom, olakšan od ljudskosti i iskustva što uz to ide.
Druga opsesija Šehićeva je rat i on u njemu.
Treća je grad što se prazni i puni, zavisno od snaga na terenu.
Šehić je bez žaljenja u svoj roman utkao materijal za nekoliko zbirki poezije i ludo se unio u to. Neki pisci mrze da se ponavljaju pred publikom i ubiru sigurne poene s horizonta čitalačkog očekivanja. Takav je i Šehić. Pred nama je nešto novo, neobično i hrabro napisano: i realno i snoviđajno, i lirsko i naturalno, i doživljeno i odsanjano, u muškom, ženskom i srednjem rodu…
Knjiga o Uni, dugo pisana i iščekivana, će vas zasigurno opčiniti.